Izgradnja Megastruktura: Kako Bi Čovečanstvo Moglo Postati Tip II Civilizacija
Uvod
U potrazi za tehnološki naprednim vanzemaljskim civilizacijama u svemiru, korisno je razmisliti o znakovima života koje mi sami odašiljemo, poput radijskih signala i bioloških potpisa. Iako je logično proučavati naše vlastite tragove, situacija nije idealna. Kao što smo primetili tokom poslednjih nekoliko stotina godina na našoj planeti, inteligentne civilizacije brzo napuštaju staru tehnologiju kako njihovo razumevanje svemira napreduje. Stoga je korisno razmotriti što bismo mi mogli izgraditi u budućnosti.
Dysonova Sfera: Naša Ambicija
Jedna od mogućnosti koja dolazi u obzir je “Dysonova sfera” – megastruktura koja se gradi oko zvezde kako bi iskoristila svu ili većinu njene energije. Iako bi potpuna sfera brzo postala nestabilna, Dysonovi roj (mnoge manje strukture koje ne formiraju punu sferu) su mnogo verovatnija opcija. Ove strukture bi pružile energiju bilo kojoj civilizaciji koja guta energiju, omogućavajući im da pokreću još ambicioznije projekte.
Potraga za Vanzemaljskim Tragovima
S naše tačke gledišta, bila bi to dobra vest ako bi vanzemaljske civilizacije postojale (pod pretpostavkom da nisu neprijateljski raspoložene), jer bi ovi hipotetski objekti mogli emitovati prepoznatljive potpise koje bismo mogli posmatrati sa Zemlje. Astronomi aktivno tragaju za ovim potpisima, uključujući višak infracrvene toplotne emisije, i redovno pronalaze kandidate koje vredi dalje istražiti.
Realnost Izgradnje Megastruktura
Međutim, koliko su ovi objekti stvarno plausibilni? I koliko smo daleko od njihove izgradnje? Odgovor je da smo verovatno daleko, osim ako ne dođe do tehnološke eksplozije ili propadanja civilizacije. Neki istraživači su proučili šta bi bilo potrebno da čovečanstvo izgradi vlastite megastrukture i pridruži se ostalima na drugom nivou Kardashevove skale civilizacija – što bi predstavljalo značajan napredak, budući da trenutno nismo dostigli ni prvi nivo.
Predlozi za Izgradnju Dysonove Swarme
Jedan tim sa Instituta za budućnost čovečanstva pri Universitetu u Oxfordu predložio je kako napraviti Dysonov roj, smatrajući da je to najrealističniji dizajn, oslobođen nedostataka potpune sfere. “Najlakši dizajn bi uključivao vrlo velike lake zrcala koja koncentriraju solarno zračenje na fokusne tačke, gde bi se to pretvaralo u korisni rad,” pišu autori u svom radu iz 2013. godine. Izazovi uključuju usklađivanje orbita ovih struktura kako bi se izbegla sudara i zasjenjivanja. Ipak, tim smatra da projekat nije daleko od mogućnosti i mogao bi započeti unutar “decenija”.
Izazovi i Resursi
Izgradnja ovakvih struktura zahteva velike sirovine, a cena za njihovu izradu mogla bi biti previsoka za čovečanstvo. U osnovi, to bi značilo da bismo morali žrtvovati jedan od planeta u našem Sunčevom sistemu bogate metalima i gvožđem koje bismo koristili. “Planeti predstavljaju najveći izvor materijala za izgradnju takvog Dysonovog roja,” dodaje tim. “Najlakši dizajn bio bi koristiti Merkur kao izvor materijala.”
Zaključak
Iako se izdavanje celog planeta ne čini jednostavnim zadatkom, tim sugeriše da bi to moglo biti izvedivo korišćenjem samoreplicirajućih Von Neumann sondi. Ovaj proces bi mogao biti spor, ali bi generisani materijal mogao biti korišćen za izgradnju solarnih kapitana kako bi se stalno proizvodila energija potrebna za efikasnije uklanjanje materijala. Sve u svemu, proces demontaže Merkura mogao bi potrajati oko 174 godine, što znači da bi ovo mogla biti dugoročna ambicija za civilizacije koje nemaju prepreke da uništavaju planete.
Kao i uvek, ovo postavlja pitanje: gde su svi oni? Iskorištavanje ovakvih ideja moglo bi značiti značajan napredak za čovečanstvo na putu ka postajanju Tip II civilizacijom.
